Zabavno o Albaniji

Albanija se još uvek smatra „neotkrivenom tajnom Evrope“ i pitanje je dana kada će turisti preplaviti njenu obalu i destinacije.
Ovo je zemlja brojnih sela sa istorijom iz rimskog, ili otomanskog perioda, koja su pod zaštitom UNESCO-a.
U Albaniji je iz perioda nakon Drugog svetskog rata i tokom vladavine komunističkog vođe Envera Hodže, preostalo minimum oko 175.000 bunkera (po nekim izvorima čak i oko 700.000), rasutih po obali, vrletima, u Tirani, na vrhovima planina i granici. U većini od njih se može i ući, a po neki je pretvoren u kafić, ili prodavnicu, pa čak i u stan.
Do pre dve i po decenije Albanija je i zvanično bila najsiromašnija evropska država, a taj status se od tada do danas drastično promenio što je i vidljivo po modernim ambijentima u urbanim područjima.
Albanci ne nazivaju svoju domovinu Albanija, već nazivom Shqiperi, što u prevodu znači „zemlja orlova“, što je i razlog onakvog izgleda nacionalne zastave i grba.
Pre 30 godina u Albaniji je postojalo tek oko 7000 automobila, a iste su mogli da poseduju samo visoki državni i tada partijski službenici.
Albanija se smatra državom sa najvećim brojem Mercedes automobila po glavi stanovnika, a među njima najbrojniji su oni modeli koji potiču još iz 80-ih i 90-ih godina prošlog veka. Mercedes je oduvek bio statusni simbol u Albaniji. Čak i danas smatra se da je do 40% automobila u Albaniji marke Mercedes-Benc.
U novom milenijumu neke od zgrada u Tirani obojene su neobjašnjivo drečavim bojama, dok je razlog tome tadašnji gradonačelnik Tirane, do tad slikar po profesiji, a danas je na položaju predsednika republike – u pitanju je Edi Rama.
U Albaniji još uvek nije otvoren ni jedan McDonalds restoran brze hrane.
Čuveni pesnik Lord Bajron posetio je sa svojim prijateljima Albaniju krajem 19. veka, kada je jahajući ždrepca krstario vrletima ove zemlje. Bio je opčinjen predelima, starim prizorima i ljudima, a posebno celom južnom Albanijom.
Na jugu Albanije, lokalnim čudesnim gastronomskim specijalitetom smatraju se – žablji bataci. Žabe koje se pripremaju u restoranima potiču iz prirode, a mesto Đirokastra upravo je poznato po ukusnim žabljim batacima koji se nalaze na menijima lokalnih gostionica.
U godini pre Covid-a, Albaniju je posetilo preko 5 miliona turista i taj broj će rasti u budućnosti. Kao najveći razlog svog dolaska u Albaniju, turisti navode – obalu Jonskog mora.
Najviši vrh Albanija deli s Makedonijom, a to je čuveni Korab visok 2764 metara, poznati zimski skijaški centar.
Svake večeri u urbanim područjima vidljiva je pojava „xhiro“ – kada lokalci nakon večere izlaze u šetnju gradskim ulicama i neretko međusobnim susretima blokiraju i saobraćaj.
Slično Bugarskoj, klimanje glave gore dole nije znak odobravanja, već suprotno – označava „ne“.
Postavka strašila po dvorištima, a ne samo po njivama, u Albaniji je akt prizivanja sreće.
Za Skadar i dalje govore da u njemu još uvek ne postoji ni jedan semafor.
U Albaniji živi manje Albanaca nego u inostranstvu.
Najpoznatiji suvenir Albanije mogao bi biti opanak poznat kao „opinga“ a karakterističan je po vunenoj lopti na špicu obuće.
Ako odlučite da doživite iskustvo šišanja i sređivanja frizure u Albaniji, najverovatnije ćete doživeti da vas, nakon završetka, berberin iznenada lupi po vratu uz izgovoreno „Me shendet“, u prevodu – Na zdravlje.

Zabavno o Albaniji

ZABAVNO O ALBANIJI

Albanija se još uvek smatra „neotkrivenom tajnom Evrope“ i pitanje je dana kada će turisti preplaviti njenu obalu i destinacije.

Ovo je zemlja brojnih sela sa istorijom iz rimskog, ili otomanskog perioda, koja su pod zaštitom UNESCO-a.

Do pre dve i po decenije Albanija je i zvanično bila najsiromašnija evropska država, a taj status se od tada do danas drastično promenio što je i vidljivo po modernim ambijentima u urbanim područjima.

Albanci ne nazivaju svoju domovinu Albanija, već nazivom Shqiperi, što u prevodu znači „zemlja orlova“, što je i razlog onakvog izgleda nacionalne zastave i grba.

Pre 30 godina u Albaniji je postojalo tek oko 7000 automobila, a iste su mogli da poseduju samo visoki državni i tada partijski službenici.

U novom milenijumu neke od zgrada u Tirani obojene su neobjašnjivo drečavim bojama, dok je razlog tome tadašnji gradonačelnik Tirane, do tad slikar po profesiji, a danas je na položaju predsednika republike – u pitanju je Edi Rama.

U Albaniji još uvek nije otvoren ni jedan McDonalds restoran brze hrane.

Čuveni pesnik Lord Bajron posetio je sa svojim prijateljima Albaniju krajem 19. veka, kada je jahajući ždrepca krstario vrletima ove zemlje. Bio je opčinjen predelima, starim prizorima i ljudima, a posebno celom južnom Albanijom.

Na jugu Albanije, lokalnim čudesnim gastronomskim specijalitetom smatraju se – žablji bataci. Žabe koje se pripremaju u restoranima potiču iz prirode, a mesto Đirokastra upravo je poznato po ukusnim žabljim batacima koji se nalaze na menijima lokalnih gostionica.

U godini pre Covid-a, Albaniju je posetilo preko 5 miliona turista i taj broj će rasti u budućnosti. Kao najveći razlog svog dolaska u Albaniju, turisti navode – obalu Jonskog mora.

Najviši vrh Albanija deli s Makedonijom, a to je čuveni Korab visok 2764 metara, poznati zimski skijaški centar.

Svake večeri u urbanim područjima vidljiva je pojava „xhiro“ – kada lokalci nakon večere izlaze u šetnju gradskim ulicama i neretko međusobnim susretima blokiraju i saobraćaj.

Slično Bugarskoj, klimanje glave gore dole nije znak odobravanja, već suprotno – označava „ne“.

Postavka strašila po dvorištima, a ne samo po njivama, u Albaniji je akt prizivanja sreće.

Za Skadar i dalje govore da u njemu još uvek ne postoji ni jedan semafor.

U Albaniji živi manje Albanaca nego u inostranstvu.

Najpoznatiji suvenir Albanije mogao bi biti opanak poznat kao „opinga“ a karakterističan je po vunenoj lopti na špicu obuće.

Ako odlučite da doživite iskustvo šišanja i sređivanja frizure u Albaniji, najverovatnije ćete doživeti da vas, nakon završetka, berberin iznenada lupi po vratu uz izgovoreno „Me shendet“, u prevodu – Na zdravlje.

INFORMACIJE I KONTAKT TELEFONI

Newsletter (prijava)